Hana Arent je napisala jedan članak o američkom školstvu prije više od pedeset godina, takođe je kritikovala tu work and play varijantu, i zalagala se za povratak disciplini, učenju i radu.
Skoro vijek prije toga Niče je govorio gotovo istu stvar za - studente njemačkih univerziteta u Bizmarkovo doba! U svom djelu ''O budućnosti obrazovnih ustanova'' tvrdio je da su tadašnji univerziteti suviše mekani, da su sve njemački na ''novinarski jezik'' i da se treba vratiti klasicima.
Ne, to ne znači da tvrdim da je ovo sve konzervativna predrasuda koja se ponavlja decenijama i vijekovima, ali treba ipak ukazati na to da neka vrsta ''zabave'' ipak donosi najbolje rezultate za američku nauku.
Problem je na potpuno drugom mjestu - porodici. Ovo o čemu govorite već je pokušavano i prije pedeset godina u Americi, ali slamovi uvijek pobjeđuju čiste učionice i školsku disciplinu. Porodica je mnogo važniji preduslov kvalitetnog obrazovanja. Tek kad je kvalitet (porodičnog) života doveden na određeni nivo možemo govoriti o školskim programima i tome sličnom.
Školski program je skoro pa zavisna varijabla (koliko je to moguće u društvenoj nauci). Porodica je nezavisna varijabla.
Realno, škola ne može ništa da uradi protiv FAKbuka na kućnom kompjuteru.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 16 septembar 2009 17:54
MP
Mnogo puta postavljao sam pitanje zašto najbogatiji ljudi na svetu decu školuju uvek u školama sa klasičnim načinom nastave?
Preporuke:
0
0
3
sreda, 16 septembar 2009 19:15
Johnny the Beard
E...Kad bi ovakav sistem bio kod nas... Ozbiljno. Iako vec u moje vreme nije bilo ovakve discipline, neosporno je da su najveci strucnjaci u nasoj istoriji dolazili upravo iz ovakvog skolskog sistema.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 16 septembar 2009 19:24
Prečanin
Nikola
Težište problema jeste porodica, ali i naša škola je na nivou bijede. Iznenadio sam se ovim promjenama u američkom školstvu ali vjerujem da je to tako. Ljudi koji dobro poznaju kineske prilike govore o tamošnjem školstvu u superlativu. O japanskom ne treba trošiti riječi. Skandinavsko je superiorno u čitavoj EU. Poznajem relativno dobro njemačko školstvo, ono je posustalo ali se čine veliki napori da se stanje popravi i ne treba sumnjati da će tako i biti.
Razgovarao sam sa više naših prosvjetara. Na moju primjedbu da im učenici završnih razreda tehničkih škola ne poznaju elementarne stvari iz fizike i matematike sliježu ramenima i govore o svojim primanjima. Kao da su u prosvjetu postavljeni nečijim dekretom a nije u pitanju lični izbor.
Sa ovakvim znanjem naša djeca će biti potpuno inferiorna u vremenu koje dolazi. Ništa im neće pomoći bezvizni režim. Krajnje je vrijeme za odlučnu akciju.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 16 septembar 2009 20:27
Konacno
A mukotrpan rad odnosi se ne samo na učenike već i njihove profesore,(...) Otpuštaju se istog sekunda kada se pokažu nedovoljno pripremljenim, nedovoljno sposobnim da održe disciplinu ili kada su rezultati slabi. Takvo nešto u Srbiji bilo bi ravno naučnoj fantastici, budući da ih ovde od svake "kontrole kvaliteta" štite sindikati i kolektivni ugovori.
- Bravo za ovo Jovana. Konacno da to neko otvoreno kaze. A samo je vrh ledenog brega u odnosu na sve ono sto bi se tek moglo reci, o nasim sad vec poprilicno razmazenim, i naspram svoga rada i zalaganja - odlicno placenim prosvetarima. Cast izuzecima. Trebalo bi ovo malo ozbiljnije staviti na dnevni red
Preporuke:
0
0
6
sreda, 16 septembar 2009 21:24
Nikola
Ipak, činjenica jeste da zadatak profesora nije da preda znanje, već ključ za razumijevanje znanja. Vi sami dalje otkrivate ne samo udžbenik, već i širu literaturu.
To na kraju ipak ne zavisi samo od profesorovog elana, već porodičnog vaspitanja, nekog razvoja imaginacije u ranim godinama, čak i prije vrtića, i razvoja sklonosti, što ne postoji kod nas.
Ne može profesor fizike da nekoga navuče na fiziku, pa to je maltene kao kad bi Isus pobijedio Velikog Inkvizitora.
Realno, kad pričamo o opštem obrazovanju ne možemo zahtijevati od profesora da ima ključnu ulogu u podizanju djeteta.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 17 septembar 2009 00:20
Steva Nadrljanski
Oduvek sam voleo Indijance...
Šta je proces učenja zna se oduvek, od Platona i Svetog Jovana Zlatoustog, pa do Alkibijada Nuše. Nema tu mnogo mudrosti, a jedna od njih je - ne puštati kvazihumanističke ideologije u ring između profesora i dijaka. Kad počne otimanje o ljudska prava znaj da tu više nikakvih prava i ne ima. Kad počne priča o njegovim veličanstvima profesoru i dijaku znaj da veličanstva nikakvoga i ne može biti; ali kad prevali na dijakovu stranu svo pravo, čak i ono koje nema - onda znaj da treba ići u zidare i frizerke, to je pošten lebac i čista posla.
Nisu loši ljudi nastajali uz bekavicu i "subotu, đačku bubotu". Brezova lika je u našoj istoriji odigrala znatnu ulogu, a čini se da računar, novo božanstvo, ima realnu vrednost kao nekadašnja pisaljka.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 17 septembar 2009 04:23
Sidarta
Srahovito ću se razočarati i po prvi put se složiti sa ovom autorkom u bar nekim stavkama.
Kao što već negde rekoh,idem na koledž trenutno i mogu posvedočiti da američki đaci se uopšte ne uklapaju u predrasude o njima.Naime,nisu glupi i ne obrazovani,oni su strahovito glupi i ne obrazovani.
Ne znaju ŠTA je Drugi svetski rat("mislio sam da je to video igra"),NIKO ne zna da Istočna Evropa nije zemlja već regija,svi su navučeni na brzu hranu(ne možete da zamislite koliko ima pregojenih osoba),filmove koje se u Srbiji smatraju debilnim i za osnovce(a na koledžu su,da podsetim)...
Da ne pominjem da niko nije čuo za Dostojevskog,Edgara Alana Poa(iako je Amerikanac!),a Njujork su napali Arapi zavedeni Satanom(ovo je rekao profesor religije)...
Za Amerikance je sasvim okej da pričaju o Iraku u smislu da treba sve da pobiju("krivi su civili jer su protiv nas"),ali NI SLUČAJNO se ne sme pitati da li je Biblija uvek u pravu,sumnja NIJE dozvoljena ni u jednu sentencu,samo vam kažu da ste ateista i krenu da se mole pred vama za spas vaše duše i sl...Strašan nivo zatucanosti i straha
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 17 septembar 2009 07:19
Zoran
Naj naj najbolji primer proizvoda takvog obrazovanja da se naslutiti i na našoj političkoj sceni, dotle da je OK glasati za narkomane jer su cool. Još malo pa će i kod nas kao u Holandiji registrovati Političku Partiju Pedofila (već i vidim potencijalne lidere te Evroprogresivne bezalternative) pa će nam škole još samo trebati da bi se tamo deca učila evropredmetu: "Mračni bek heteroseksualnosti ranoevropskog čoveka".
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 17 septembar 2009 08:20
igorsima
Razgalilo mi se srce. Najiskrenije govorim...
Naravno, ljuta trava na ljutu ranu - kod nas ne moraju da se primeljuju tako grube metode disciplinovanja. Ali, ne treba bežati od kažnjavanja, obaranja na popravni, ponavljanja razreda. A usotalom i ribanje klozeta je bolje od ponavljanja razreda ili izbacivanja iz škole. Uostalom, ko neće da riba - može da se ispiše i sam a ne da čeka da ga izbace. Dodatni, a posebno fizički rad, su najbolje kazne. Em su neprijatni, em smiruju dušu.
A i to za učitelje - i to je potrebno. Otkazi za one koji se nedovoljno trude, koji rade svoj posao kao preko one stvari, kojima su male plate. Ima kojima te plate nisu male a završili su fakultete kao i oni. Ne kažem da se tu krije suština problema, ali žabokrečinu zaista treba očistiti a to sigurno nećemo uspeti da uradimo uz pomoć većih prava dece, škole nenasilja, kompjuterizacije nastave i stalnog smanjivanja obima gradiva.
A posebno ne stalnim smanjivanjem potrebnog nivoa znanja. Dopuštamo da nam deca iz godine u godinu bivaju sve gluplja i nesposobnija i jedino opravdanje nam je da tako i u EU.
I nemam ništa protiv računara, naprotiv mislim da su nam potrebni u školama - naravno bez mogućnosti za igrice i slobodno švrljanje po internetu. Govorim o računaru kao oruđiju u životu bez koga je teško naći posao, a uskoro će biti teško i snaći se u životu uopšte.
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 17 septembar 2009 10:42
Srboljub Savic
I kako skola moze i treba da radi.
Problem skola i obrazovanja - od osnovne do
univerziteta, pocinje od svesti o tome sta je
znanje i skola. Kod nas se sve svodi na-mala
plata, drzava nema para ni razumevanja, …
Skolski proces obrazovanaja mora da pocne od
usvajanja onovnih znanja, gde su matematika i
maternji jezik osnova. Nauke - fizika, hemija,
biologija (uz geografiju, istoriju, ...) su
sledeci nivo, kao i strani jezici. Vec na drugom
nivou skola treba da pripremi ucenike da znaju
kako dalje da uce. Univerziteti, gde se studira,
upravo treba da dokazu sposobnost diplomiranih
da pronadju informacije, analiziraju i kreiraju.
Svet oko nas se menja, samim tim i potreba za
izmenjenim sposobnostima radnika sih vrsta i nivoa.
Kako su promene danas (ili bar tako vidimo) a
process skolskog obrazovanja danasnjih radnika je
poceo pre vise od dvanaest godina, to uvek postoji
zaostajanje u vremenu.
Medjutim, osnova obrazovanja se ne menja tako
brzo pa je zato matematika – osnova logickog
razmisljanja, jezici , bez kojih nema razumevanja,
analitike ni izrazavanja-usmenog i pismenog
znanja i kreacije, klasican odgovor na pitanje-
“sta da se radi?”
Kao ni dom, preduzece, vojska, …, ni skola ne
moze da radi bez, plana, programa, reda i discipline.
Svakako, da se talenat i ucenika I nastavnika mora
uzeti u obzir. Stalan ravoj nastavnog kadra mora
biti ugradjen u system.
[Deo raspusta za ucenike, mora biti vreme za
dodatno skolovanje I unapredjenje nastavnika.]
Deo 1
S. Savic
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 17 septembar 2009 10:45
Srboljub Savic
Pre dvadeset godina imao sam tromesecno iskustvo
sa americkom drzavnom osnovnom skolom, gde smo
upisali sina, privremeno.
Skolovanje – besplatno. Udzbenici iz skolske bib-
lioteke (cuvamo poklonjeni iz Fizike). Umesto sveski- listovi papira u koricama, odeljenih po predmetima.
Zgrada i ucionce (sa drzavnom zastavom)- skromnije
nego nase. Skola je imala set listova o skoli - ime,istorijat, spisak osoblja plan ucionica, program,…
Nastavnici "obicnog" izgleda (skromno obuceni) i
sa starim automobilima (nema gradskog saobarcaja)
“Razredni” - ne predaje, ali je odgovoran za razred.
Skolski autobus-za djake koji zive dalje od 2,5 km.
Koncept nastave: trimestri, tri obavezna predmeta
(intenzivna nastava) + do dva izborna predmeta
(crtanje, kearmika, muzika, …), svakodnevon-fizicko.
[Razredni je bio zabezeknut na piranje “marke”
za opremu. Nisam mu rekao sa nase “markiranje”]
Ucenik nije vezan za razred svakim predmetom.
Pokazano znanje – uslov napretka u sledeci.
Svako dete – individual, koju prati skola I roditelji.
Izostanak sa nastave samo roditelj opravdava,
dolaskom I pismenim dokumentom lekara ili
Dan skole – dan za sve djake i roditelje. Svaki
Svaki ucenik radi odabrani rad koji se izlaze.
[“Horor film”, “Super-brzi gliseri”, “Most od palidr-
vaca”, “ (uz proveru izrdzljvosti pod ciglama),…]
I sada pomalo zalim sto ga nismo ostavili u tom,
“losem” sistemu, gde deca, sto nauce – znaju I
gde se uce da znanje umeju da iskazu i pokazu.
Prvo pismo koje nam je stiglo u postansko san-
duce po povratku, bilo je pismo skole (o uceniku)
Deo 2
S. Savic
Preporuke:
0
0
13
petak, 18 septembar 2009 20:54
Jovan Janković
Može li se navesti neki izvor odakle potiče tvrdnja o uspešnosti ovih indijanskih škola? Hvala!
.jpg)
Skoro vijek prije toga Niče je govorio gotovo istu stvar za - studente njemačkih univerziteta u Bizmarkovo doba! U svom djelu ''O budućnosti obrazovnih ustanova'' tvrdio je da su tadašnji univerziteti suviše mekani, da su sve njemački na ''novinarski jezik'' i da se treba vratiti klasicima.
Ne, to ne znači da tvrdim da je ovo sve konzervativna predrasuda koja se ponavlja decenijama i vijekovima, ali treba ipak ukazati na to da neka vrsta ''zabave'' ipak donosi najbolje rezultate za američku nauku.
Problem je na potpuno drugom mjestu - porodici. Ovo o čemu govorite već je pokušavano i prije pedeset godina u Americi, ali slamovi uvijek pobjeđuju čiste učionice i školsku disciplinu. Porodica je mnogo važniji preduslov kvalitetnog obrazovanja. Tek kad je kvalitet (porodičnog) života doveden na određeni nivo možemo govoriti o školskim programima i tome sličnom.
Školski program je skoro pa zavisna varijabla (koliko je to moguće u društvenoj nauci). Porodica je nezavisna varijabla.
Realno, škola ne može ništa da uradi protiv FAKbuka na kućnom kompjuteru.
Težište problema jeste porodica, ali i naša škola je na nivou bijede. Iznenadio sam se ovim promjenama u američkom školstvu ali vjerujem da je to tako. Ljudi koji dobro poznaju kineske prilike govore o tamošnjem školstvu u superlativu. O japanskom ne treba trošiti riječi. Skandinavsko je superiorno u čitavoj EU. Poznajem relativno dobro njemačko školstvo, ono je posustalo ali se čine veliki napori da se stanje popravi i ne treba sumnjati da će tako i biti.
Razgovarao sam sa više naših prosvjetara. Na moju primjedbu da im učenici završnih razreda tehničkih škola ne poznaju elementarne stvari iz fizike i matematike sliježu ramenima i govore o svojim primanjima. Kao da su u prosvjetu postavljeni nečijim dekretom a nije u pitanju lični izbor.
Sa ovakvim znanjem naša djeca će biti potpuno inferiorna u vremenu koje dolazi. Ništa im neće pomoći bezvizni režim. Krajnje je vrijeme za odlučnu akciju.
- Bravo za ovo Jovana. Konacno da to neko otvoreno kaze. A samo je vrh ledenog brega u odnosu na sve ono sto bi se tek moglo reci, o nasim sad vec poprilicno razmazenim, i naspram svoga rada i zalaganja - odlicno placenim prosvetarima. Cast izuzecima. Trebalo bi ovo malo ozbiljnije staviti na dnevni red
To na kraju ipak ne zavisi samo od profesorovog elana, već porodičnog vaspitanja, nekog razvoja imaginacije u ranim godinama, čak i prije vrtića, i razvoja sklonosti, što ne postoji kod nas.
Ne može profesor fizike da nekoga navuče na fiziku, pa to je maltene kao kad bi Isus pobijedio Velikog Inkvizitora.
Realno, kad pričamo o opštem obrazovanju ne možemo zahtijevati od profesora da ima ključnu ulogu u podizanju djeteta.
Šta je proces učenja zna se oduvek, od Platona i Svetog Jovana Zlatoustog, pa do Alkibijada Nuše. Nema tu mnogo mudrosti, a jedna od njih je - ne puštati kvazihumanističke ideologije u ring između profesora i dijaka. Kad počne otimanje o ljudska prava znaj da tu više nikakvih prava i ne ima. Kad počne priča o njegovim veličanstvima profesoru i dijaku znaj da veličanstva nikakvoga i ne može biti; ali kad prevali na dijakovu stranu svo pravo, čak i ono koje nema - onda znaj da treba ići u zidare i frizerke, to je pošten lebac i čista posla.
Nisu loši ljudi nastajali uz bekavicu i "subotu, đačku bubotu". Brezova lika je u našoj istoriji odigrala znatnu ulogu, a čini se da računar, novo božanstvo, ima realnu vrednost kao nekadašnja pisaljka.
Kao što već negde rekoh,idem na koledž trenutno i mogu posvedočiti da američki đaci se uopšte ne uklapaju u predrasude o njima.Naime,nisu glupi i ne obrazovani,oni su strahovito glupi i ne obrazovani.
Ne znaju ŠTA je Drugi svetski rat("mislio sam da je to video igra"),NIKO ne zna da Istočna Evropa nije zemlja već regija,svi su navučeni na brzu hranu(ne možete da zamislite koliko ima pregojenih osoba),filmove koje se u Srbiji smatraju debilnim i za osnovce(a na koledžu su,da podsetim)...
Da ne pominjem da niko nije čuo za Dostojevskog,Edgara Alana Poa(iako je Amerikanac!),a Njujork su napali Arapi zavedeni Satanom(ovo je rekao profesor religije)...
Za Amerikance je sasvim okej da pričaju o Iraku u smislu da treba sve da pobiju("krivi su civili jer su protiv nas"),ali NI SLUČAJNO se ne sme pitati da li je Biblija uvek u pravu,sumnja NIJE dozvoljena ni u jednu sentencu,samo vam kažu da ste ateista i krenu da se mole pred vama za spas vaše duše i sl...Strašan nivo zatucanosti i straha
Naravno, ljuta trava na ljutu ranu - kod nas ne moraju da se primeljuju tako grube metode disciplinovanja. Ali, ne treba bežati od kažnjavanja, obaranja na popravni, ponavljanja razreda. A usotalom i ribanje klozeta je bolje od ponavljanja razreda ili izbacivanja iz škole. Uostalom, ko neće da riba - može da se ispiše i sam a ne da čeka da ga izbace. Dodatni, a posebno fizički rad, su najbolje kazne. Em su neprijatni, em smiruju dušu.
A i to za učitelje - i to je potrebno. Otkazi za one koji se nedovoljno trude, koji rade svoj posao kao preko one stvari, kojima su male plate. Ima kojima te plate nisu male a završili su fakultete kao i oni. Ne kažem da se tu krije suština problema, ali žabokrečinu zaista treba očistiti a to sigurno nećemo uspeti da uradimo uz pomoć većih prava dece, škole nenasilja, kompjuterizacije nastave i stalnog smanjivanja obima gradiva.
A posebno ne stalnim smanjivanjem potrebnog nivoa znanja. Dopuštamo da nam deca iz godine u godinu bivaju sve gluplja i nesposobnija i jedino opravdanje nam je da tako i u EU.
I nemam ništa protiv računara, naprotiv mislim da su nam potrebni u školama - naravno bez mogućnosti za igrice i slobodno švrljanje po internetu. Govorim o računaru kao oruđiju u životu bez koga je teško naći posao, a uskoro će biti teško i snaći se u životu uopšte.
Problem skola i obrazovanja - od osnovne do
univerziteta, pocinje od svesti o tome sta je
znanje i skola. Kod nas se sve svodi na-mala
plata, drzava nema para ni razumevanja, …
Skolski proces obrazovanaja mora da pocne od
usvajanja onovnih znanja, gde su matematika i
maternji jezik osnova. Nauke - fizika, hemija,
biologija (uz geografiju, istoriju, ...) su
sledeci nivo, kao i strani jezici. Vec na drugom
nivou skola treba da pripremi ucenike da znaju
kako dalje da uce. Univerziteti, gde se studira,
upravo treba da dokazu sposobnost diplomiranih
da pronadju informacije, analiziraju i kreiraju.
Svet oko nas se menja, samim tim i potreba za
izmenjenim sposobnostima radnika sih vrsta i nivoa.
Kako su promene danas (ili bar tako vidimo) a
process skolskog obrazovanja danasnjih radnika je
poceo pre vise od dvanaest godina, to uvek postoji
zaostajanje u vremenu.
Medjutim, osnova obrazovanja se ne menja tako
brzo pa je zato matematika – osnova logickog
razmisljanja, jezici , bez kojih nema razumevanja,
analitike ni izrazavanja-usmenog i pismenog
znanja i kreacije, klasican odgovor na pitanje-
“sta da se radi?”
Kao ni dom, preduzece, vojska, …, ni skola ne
moze da radi bez, plana, programa, reda i discipline.
Svakako, da se talenat i ucenika I nastavnika mora
uzeti u obzir. Stalan ravoj nastavnog kadra mora
biti ugradjen u system.
[Deo raspusta za ucenike, mora biti vreme za
dodatno skolovanje I unapredjenje nastavnika.]
Deo 1
S. Savic
sa americkom drzavnom osnovnom skolom, gde smo
upisali sina, privremeno.
Skolovanje – besplatno. Udzbenici iz skolske bib-
lioteke (cuvamo poklonjeni iz Fizike). Umesto sveski- listovi papira u koricama, odeljenih po predmetima.
Zgrada i ucionce (sa drzavnom zastavom)- skromnije
nego nase. Skola je imala set listova o skoli - ime,istorijat, spisak osoblja plan ucionica, program,…
Nastavnici "obicnog" izgleda (skromno obuceni) i
sa starim automobilima (nema gradskog saobarcaja)
“Razredni” - ne predaje, ali je odgovoran za razred.
Skolski autobus-za djake koji zive dalje od 2,5 km.
Koncept nastave: trimestri, tri obavezna predmeta
(intenzivna nastava) + do dva izborna predmeta
(crtanje, kearmika, muzika, …), svakodnevon-fizicko.
[Razredni je bio zabezeknut na piranje “marke”
za opremu. Nisam mu rekao sa nase “markiranje”]
Ucenik nije vezan za razred svakim predmetom.
Pokazano znanje – uslov napretka u sledeci.
Svako dete – individual, koju prati skola I roditelji.
Izostanak sa nastave samo roditelj opravdava,
dolaskom I pismenim dokumentom lekara ili
Dan skole – dan za sve djake i roditelje. Svaki
Svaki ucenik radi odabrani rad koji se izlaze.
[“Horor film”, “Super-brzi gliseri”, “Most od palidr-
vaca”, “ (uz proveru izrdzljvosti pod ciglama),…]
I sada pomalo zalim sto ga nismo ostavili u tom,
“losem” sistemu, gde deca, sto nauce – znaju I
gde se uce da znanje umeju da iskazu i pokazu.
Prvo pismo koje nam je stiglo u postansko san-
duce po povratku, bilo je pismo skole (o uceniku)
Deo 2
S. Savic
http://www.latimes.com/news/local/la-me-charter31-2009may31,0,6518091,full.story
http://en.wikipedia.org/wiki/American_Indian_Public_Charter_School
http://scholasticadministrator.typepad.com/thisweekineducation/2009/08/books-whitney-tilson-reviews-crazy-like-a-fox.html